Kartica sela:
Oštrelj Oştrĭeļ [076]

(m. sg.) Oştreļan • (m. pl.) Oştreļań • (f. sg.) Oştreļană • (f. pl.) Oştreļańe •
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pe đe ń z ś ź

OŠTRELJ (798 st.), ratarsko-stočarsko (ranije stočarsko) seosko naselje (9,4% agrarnog st.) zbijenog tipa: na (280-340 m) desnoj strani Kriveljske reke, leve pritoke Borske reke, 7 km istočno od Bora. Površina atara iznosi 1.960 ha. Obuhvata šest fizionomski spojenih delova: Centar (Selo), Banicu, Đal, Valja mare, Valja mik i Goliju. Osnovan je sredinom HVIII v. Početkom XIX v. pominje se pod imenom Novosel, kada čini fizionomski deo ("selište") sela Slatine. Današnje geografsko ime dobija u XIX v. St. je srpsko i vlaško (slavi Spasovdan, Sv. Petku, Sv. Nikolu i dr.), doseljeno iz Bugarske (Vlasi), susednih sela i nepoznatog migracionog porekla. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,6 (1961) do 1 (1991). Vodovod dobija 1969. (kaptaža Oštreljske banjice). Ima četvororazrednu OŠ, dom kulture: biblioteku, zdravstvenu i veterinarsku ambulantu, Zemljoradničku zadrugu "Ratar" i dr. Većina mlađih žitelja zaposlena je u Borskom rudniku, a stariji se uglavnom bave poljoprivredom.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Oštrelj
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
101 549 689 0 681 98.84 796 11 784 98.49 586 374 168 28.67 -

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Crna Reka

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 252

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź