Kartica sela:
Krivelj Krivĭeļ [077]

(m. sg.) Kriveļan • (m. pl.) Kriveļań • (f. sg.) Kriveļană • (f. pl.) Kriveļańe • Centralni Vlasi • Munćeni • Narečje: subbanatsko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pe đe ń ś ź

KRIVELJ (1.586 st.), rudarsko (ranije stočarsko) seosko naselje (27% agrarnog st.) razbijenog tipa: na (323 m) dolinskim stranama izvorišta i gornjeg toka Kriveljske reke, leve pritoke Borske reke, 10 km severno od Bora. Površina atara iznosi 9.921 ha. Pretpostavlja se da naziv dobija po Kriveljskom kamenu, uzvišenju iznad sela. Fizionomski povezuje dve osnovne celine, sa 19 zaselaka: Veliki ili Novi Kpuvelj (Lukovu, Saraku, Crvo cel ili Carevo celo, Celo, Banjicu, Brezovik, Baru, Pljatku, Kriveljului ili Kriveljki kamen, Subac ili Subovac, Tilva miku ili Malu tilvu, Šeret, Deboku ili Duboku, Drenovu, Crvenu, Saraščicu i Kraku bugarsku) i Malu Krivelj (Valja mare i Cerovo). Po naređenju kneza Miloša Obrenovića 1838. pristupilo se izgradnji i ušoravanju Hovog Kpuveba. Osnovan je na mestu sa značajnim tragovima starije naseljenosti (arheološko nalazište Čoka lu Balaš - salkuca kultura, i dr.). Pominje se 70-ih god. XVI v. pod nazivom Kriveljac, a u HVIII v. kao Krinjit (na austrijskoj karti iz 1718). St. je srpsko i vlaško (slavi Spasovdan, Sv. Ašmpija i Sv. apxangela Mihaila; eašari - Trojice, 14. avgust i 18. septembar), uglavnom doseljeno iz Aljmaša (Erdelja), Homolja, Timočke krajine, Resave i okoline Bitolja. Tokom XIX v. st. se iseljava u Negotinsku krajinu. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,6 (1961) do 1,8 (1991). Pravoslavna crkva Sv. Trojice izgrađena je 1882. god. Poseban kulturni značaj imaju nadgrobni spomenici, poznati pod nazivom "preslica", jedinstvene izrade i likovnih rešenja. Vodosnabdevanje je kolektivno od 1965. (priključak na borski vodovod). Ima osmorazrednu OŠ "Đura Jakšić" (počela sa radom 1852), MK, dom kulture, biblioteku, zdravstvenu i veterinarsku ambulantu, poštu, kamenolom, Zemljoradničku zadrugu "Banjica" i dr. U ataru postoje bogata ležišta bakra (na 120 ha preko 600 mil. t rude - istraživanja su započeta 1903), olova i gvožđa. Nedaleko od naselja nalazi se rudnik bakra "Cerovo I", a planirano je otvaranje još dvarudnika: "Cerovo II" i "Cerovo prnmarno".

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Krivelj
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
239 1391 2032 15 1997 98.28 2586 2572 14 0.54 1052 403 500 47.53 3

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Crna Reka

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 776

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
şş
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź