Kartica sela:
Rudna Glava Arnaglaua [084]

(m. sg.) Arnaglavĭan • (m. pl.) Arnaglavĭeń • (f. sg.) Arnaglavĭană • (f. pl.) Arnaglaveańe • Centralni Vlasi • Munćani • Narečje: subbanatsko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pi đi ń ś ź

RUDNA GLAVA (2.549 st.) ratarsko-stočarsko (25,1% agrarnog st.) seosko naselje razbijenog tipa, na dolinskim stranama Šaške reke i JI padinama Liškovca, u visinskoj zoni 180-690 m, 24 km JI od Majdanpeka. Naziv dobija po specifičnim oblicima reljefa kupastog oblika - glave, i utvrđenih tragova ranijeg rudarstva. Površina atara iznosi 11.556 ha. Povezuje dva zaseoka, Krš i Bliznu. Na rečici Prerast, 3 km uzvodno od ušća u Šašku reku, nalazi se jedna od šest prerasti u našoj zemlji. Kulturno-istorijskim značajem se ističe arheološko nalazište (ranoeneolitski rudokop, najstariji rudnik bakra u centralnoj Evropi, čija eksploatacija datira još od 4. milenijuma pre nove ere), koje je 1981. proglašeno kulturnim dobrom. Nastala je u drugoj polovini XVIII v. Dinamičan demografski porast ima na prelazu XIX u XX v. (1893. - 270. a 1921. - 1.712 žitelja). St. je pravoslavno (slavi Sv. Stefana, Sv. Jovana, Sv. Nikolu i dr.; seoska slava Petrovdan; vašari 15. maj. 12. juli; 2. avgust i 18. septembar), doseljeno u vreme osnivanja naselja iz Poreča i početkom XIX v. iz istočnog dela Timočke krajine i rumunskog Banata. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,2 (1961) do 0,9 (1991). Pravoslavni hram posvećen Sv. Savi izgrađen je 1899. (osvećen 1901). Električnu energiju dobija 1938/39. kada je izgrađena mini centrala na drva (savremena elektrifikacija 1955/56), vodovod 1977. (vodovod Biger-Rudna Glava), a telefonske veze u dva perioda, 1959. i 1979. god. Ima osmorazrednu OŠ "Branko Perić" sa dve četvororazredne škole, u zaseocima Blizna i Krš, dom kulture, spomenike borcima poginulim u I i II svetskom ratu, spomenik poginulim partizanima i crvenoarmejcima na Bukovoj Glavi, spomenik Tiki Strainovnću, MK, zdravstvenu stanicu, veterinarsku ambulantu, poštu. Zemljoradničku zadrugu "Deli Jovan” (25 radnika), otkupnu stanicu i sušaru lekovitog bilja "Miroč-bilje" (menta, tamjan i lavanda), lokalnu pijacu (pazarni dan - nedelja) i dr. Od 1968. održava se "Seoska sportska olimpijada" (poslednje nedelje u maju). Većina meštana ekonomsku egzistenciju ostvaruje u Majdanpeku.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Rudna Glava
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
105 609 950 3 935 98.42 1274 0 1246 97.8 2010 595 200 9.95 6

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
razbijeno izduženo brdsko-plan. 180-690 11556 ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Poreč

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 372

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź