Kartica sela:
Debeli Lug Dîbiļug [092]

(m. sg.) Dîbļiźan • (m. pl.) Dîbļiźeń • (f. sg.) Dîbļiźană • (f. pl.) Dîbļiźańe • Centralni Vlasi • Munćeni • Narečje: subbanatsko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pi đi ń ś ź

DEBELI LUG (507 st.), prigradsko (2,2% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (290 m) dolinskim stranama u erozivnom proširenju Čekićskog polja, nedaleko od ušća Malog u Veliki Pek, s obe strane savremenog puta Majdanpek-Bor, pored železničke pruge Kučevo-Bor, 8 km JZ od Majdanpeka. Površina atara iznosi 7.695 ha. U ataru se nalazi flotacijsko jalovište i jezero Balja Fundata (1.865 m2) izgrađeno 1960. za potrebe rudnika. Naziv, po predanju, potiče od nekadašnjnh neprohodnih, gustih šuma iskrčenih u vreme nastanka naselja. Nastaje od rudarske kolonije izgrađene 1847. za potrebe rudnika u Majdanpeku. Krajem XIX v. ima znatno manju demografsku veličinu od sadašnje (1893. - 36 žitelja). Status samostalnog naselja dobija 1946. god. St. je nacionalno mešovito, pravoslavne konfesije (slavi Sv. Jovana, Sv. Aranđela, Sv. Nikolu i dr.; seoska slava Trojice; vašari 15. juni i 16. septembar) - srpsko, vlaško i crnogorsko, različntog regionalnog porekla. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,2 (1961) do 0,8 (1991). Električnu energiju dobija 1968, telefonske veze 1970, a vodovod 1984. god. Ima letnju učionicu Šumarskog fakulteta iz Beograda, četvororazrednu OŠ, MK, dom kulture (1970), spomenik borcima Majdanpečkog partizanskog odreda poginulim 26. oktobra 1941, zdravstvenu ambulantu, fabriku bakarnih cevi (1974), štampariju, otkupnu stanicu za pečurke i dr. Proslavlja se Dan oslobođenja cela - 13. septembar. Većina meštana zaposlena je u Majdanpeku. Poslednjih god. su učestala preseljavanja žitelja Majdanpeka u D.L.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Debeli Lug
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
54 277 0 0 0 0 0 0 0 0 405 221 99 24.44 -

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Gornji Pek

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 328

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź