Kartica sela:
Osanica [098]

pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

OSANICA (1.379 st.), stočarsko-ratarsko (59,8% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (300-320 m) dolinskim stranama Osaničke reke, desne pritoke Mlave, u južnoj podgorini Homoljskih planina (940 m), 2 km severno od savremenog puta Žagubica-Petrovac-Požarevac, 17 km SZ od Žagubice. Površina atara iznosi 6.652 ha. U klisuri Osaničke reke nalazi se prirodni fenomen Osanička prerast. Objedinjuje dva niza kuća koje su razmeštene duž seoskih puteva na obe dolinske strane pomenutog vodotoka. U ataru iznad sela, na uzvišenju Šetača (Ćetaće), otkriveni su tragovi keltskog rudarstva (eksploatacija rude bakra). Pominje se u povelji kneza Lazara manastiru Gornjak iz 1380. (kao dar Bogorodičinoj crkvi u Ždrelu Braničevskom), kao i u turskom popisu pokrajine Braničevo 1467, kada broji 44 kuće. U vreme seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem (1690) je raseljena, a potom obnovljena na istoj lokaciji početkom HVIII v. Na karti Eugena Savojskog (1723-1725) upisana je kao Ossanitc. Nakon toga, u XIX i prvoj polovini XX v. ima ubrzan razvoj (1818. - 79 domova, 1863. - 197 domova, 1884. - 1.563 žitelja, 1910. - 2.107, a 1953. - 1.702 žitelja). St. je pravoslavno (slavi Sv. Jovana Krstitelja; Sv. Aranđela i dr.; seoska slava Duhovi, vašap 12. juli), srpsko i vlaško (29,2%). Prvi žitelji bili su Srbi ("Jelini" iz Lopušnje). Vlasi iz Almaša u Rumuniji doseljavaju se posle Požarevačkog mira 1718. god. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,5 (1961) do 1,3 (1991). Pravoslavna crkva Sv. proroka Ilije (zvana "Šupljaja") podignuta je 1943. (osvećena 1960), a parohijski dom 1979. god. Vodosnabdevanje je kolekgivno (82,9% domaćinstava) i individualno (kopani bunari - 9,1%, sopstveni vodovodi - 6,1% i dr.). Ima četvororazrednu OŠ, MK, KUD (neguje izvorni folklor), zdravstvenu i veterinarsku ambulantu, poštu, tri pilane, dve zemljoradničke zadruge, robnu kuću, benzinsku pumpu, veliki mlin, lokalnu pijacu (pazarni dan - nedelja) i dr.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Osanica
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
146 814 1300 0 1288 99.08 1705 26 1666 97.71 1048 237 748 71.37 3

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno 300-940 6652 stočarsko-ratarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Homolje

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 246

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź