Kartica sela:

Subotica Subuoćiţa [118]

(m. sg.) Suboćiśan • (m. pl.) Suboćiśań • (f. sg.) Suboćiśană • (f. pl.) Suboćiśańe •

pi/pe/pĭe/pră/pă	đi/đe/ďe/dă	klańe/klaĭe	ḑău/zău	śe/će/če/ťe	ź/đ/ď/ğ
pră	dă	ń	ḑ	ś	ź

Станоје Мијатовић, Ресава, „Српски етнографски зборник”, XLVI, Београд, 1930, стр. 233-234
53. Суботица. - Село је на десној обали Ресаве, и кроза њ протичу Брановац и Виноградски Поток.

Делови су хатара: Петково Брдо, Ракићево Брдо, Фаташуња (брдо), Воденично Брдо, Буљане, Врба, Глазица, Голо Поље, Зли Поток, Бачиски Поток, Бучина, Бранковац (сав под крупном горуновом и буковом шумом), Седло, Лазино Брдо, Пећино Брдо, Јаруга, Кључ (ресавски).
Село се дели на Горњи и Доњи Крај. Има око 210 кућа а 13 родова.

У Бранковцу, на месту званом Трска, била је велика црква или манастир, коју је, по предању, подигао Вук Бранковић, те се и место по њему назвало. У околини те развалине налазе се старински новци, комади од старог посуђа и оружја, и друге старинске ствари.
По предању је на овоме истом месту постојало село од старине, па се његово становништво пре 200 година одселило некуд низ Мораву. Овамо дођу данашњи становници, по пореклу Румуни, из места Буљана (које je и данас у хатару овога села), где је је дотле постојало њихово село са истим именом. У Буљане су се доселили из Ердеља. Буљане или Старо Село је на северној страни од Суботице. И данас се тамо распознају трагови од старог насеља. Ранији становници, који су се одавде одселили низ Мораву, били cу Cрби. У 14. и 15. веку Суботица је била главно место у Ресави.Ту је био и главни трг за целу околину. Кад је 1458. године турска војска боравила у Ресави, у Суботици је примио дубровачке изасланике велики везир, који је ту боравио.¹)
У Горњем су Крају: Тујкића (15 к., Св. Јован), дошли из Буљана, а тамо из Ердеља; Кумрићи (50 к., Св. Арханђел), дошли међу првима из Ердеља, преко расељеног Буљана; Србуловићи (15 к., Михољдан), не зна се одакле су (мисли се, да су били Срби, па се доцније порумунили); Ивићи (25 к.,
_______________
¹) К. Н. Костић, Трговачки центри и друмови, стр. 410.

- 233 -

Петковица) , дошли пре 200 година из Буљана, а тамо из Ердеља; Ђорђевићи (5 к., Све. Ђорђе и Ђурђевдан), пре 80 година дошли из Кованице као Срби, па се порумунили; Ждрељанци (3 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли из Ждрела (пожаревачког); Богдановићи-Милошевићи (15 к., Петковица), дошли из Хомоља, по пореклу Цигани. У Доњем су Крају: Пећићи (15 к., Св. Арханђел), дошли са Косова, били су Срби, па се порумунили; Илићи-Туфегџићи (10 к., Св. Никола), доселили се пре 150 година из врањске околине, Срби, па се порумунили;. Аржокановићи (15 к., Петковица), дошли из Ердеља; Рајковићи (15 к., Велика Госпођа), не зна се одакле су; Мартиновићи-Марковићи (7 к., Св. Врачи), доселили се из Валакоња (у Црној Реци), пре 60 година; Јанковићи-Стојићи (20 к.,. Михољдан), доселили се из ,,Маџарске" пре 180 година.
Сеоска је слава Бели Четвртак, а заветина Младенци (за здравље стоке и људи).
1819. године село је имало 52 куће са 56 пореских глава,. а 1870. године имало је 147 пореских глава.

- 234 -

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Subotica

Etimologija imena sela:

Poreklo link:	Klik ovde!
Станоје Мијатовић Ресава "Српски етнографски зборник", XLVI, Београд, 1930, стр. 233-234 53. Суботица. - Село је на десној обали Ресаве, и кроза њ протичу Брановац и Виноградски Поток. Делови су хатара: Петково Брдо, Ракићево Брдо, Фаташуња (брдо), Воденично Брдо, Буљане, Врба, Глазица, Голо Поље, Зли Поток, Бачиски Поток, Бучина, Бранковац (сав под крупном горуновом и буковом шумом), Седло, Лазино Брдо, Пећино Брдо, Јаруга, Кључ (ресавски). Село се дели на Горњи и Доњи Крај. Има око 210 кућа а 13 родова. У Бранковцу, на месту званом Трска, била је велика црква или манастир, коју је, по предању, подигао Вук Бранковић, те се и место по њему назвало. У околини те развалине налазе се старински новци, комади од старог посуђа и оружја, и друге старинске ствари. По предању је на овоме истом месту постојало село од старине, па се његово становништво пре 200 година одселило некуд низ Мораву. Овамо дођу данашњи становници, по пореклу Румуни, из места Буљана (које je и данас у хатару овога села), где је је дотле постојало њихово село са истим именом. У Буљане су се доселили из Ердеља. Буљане или Старо Село је на северној страни од Суботице. И данас се тамо распознају трагови од старог насеља. Ранији становници, који су се одавде одселили низ Мораву, били cу Cрби. У 14. и 15. веку Суботица је била главно место у Ресави. Ту је био и главни трг за целу околину. Кад је 1458. године турска војска боравила у Ресави, у Суботици је примио дубровачке изасланике велики везир, који је ту боравио.¹) У Горњем су Крају: Тујкића (15 к., Св. Јован), дошли из Буљана, а тамо из Ердеља; Кумрићи (50 к., Св. Арханђел), дошли међу првима из Ердеља, преко расељеног Буљана; Србуловићи (15 к., Михољдан), не зна се одакле су (мисли се, да су били Срби, па се доцније порумунили); Ивићи (25 к., _______________ ¹) К. Н. Костић, Трговачки центри и друмови, стр. 410. - 233 - Петковица) , дошли пре 200 година из Буљана, а тамо из Ердеља; Ђорђевићи (5 к., Све. Ђорђе и Ђурђевдан), пре 80 година дошли из Кованице као Срби, па се порумунили; Ждрељанци (3 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли из Ждрела (пожаревачког); Богдановићи-Милошевићи (15 к., Петковица), дошли из Хомоља, по пореклу Цигани. У Доњем су Крају: Пећићи (15 к., Св. Арханђел), дошли са Косова, били су Срби, па се порумунили; Илићи-Туфегџићи (10 к., Св. Никола), доселили се пре 150 година из врањске околине, Срби, па се порумунили;. Аржокановићи (15 к., Петковица), дошли из Ердеља; Рајковићи (15 к., Велика Госпођа), не зна се одакле су; Мартиновићи-Марковићи (7 к., Св. Врачи), доселили се из Валакоња (у Црној Реци), пре 60 година; Јанковићи-Стојићи (20 к.,. Михољдан), доселили се из ,,Маџарске" пре 180 година. Сеоска је слава Бели Четвртак, а заветина Младенци (за здравље стоке и људи). 1819. године село је имало 52 куће са 56 пореских глава,. а 1870. године имало је 147 пореских глава. - 234 -

S T A T I S T I K A

1850.¹⁾ (Vlasi)

1866.²⁾ (Vlasi)

1921. (Rumuni)³⁾

2011. (Vlasi)

Kuća

Duša

Svega

Srba

Vlaha

% Vl.

Svega

Srba

Rumuna

% Rum.

Svega

Srba

Vlaha

% Vlaha

Rumuna

509

606

549

90.59

933

890

95.39

667

570

5.7

G E O G R A F I K A

Fizionomske karakteristike			Nadmorska visina u m.		Površina	Tradicionalna
Tip	Oblik	Reljef	Centar	Visinski pojas	ha	privreda
zbijeno	okruglast		138		1303	ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU:

Etnogr. oblast: Resava

LEGENDA:

= vlaško

= Vlasi i povlašeni Srbi

= mešovito

= romska mahala

= bajaško (Romi)

^{1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija
sproveden je 1850. godine.
Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi
Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852}

²⁾Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu: В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872

³⁾Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!

x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19)

Broj pogleda : 911

aa ăă bb țț čč ćć dd ḑḑ ğğ đđ ďď ee ff gg hh ii îî ĭĭ kk ll ļļ mm nn ńń oo pp rr ss şş śś tt ťť uu vv zz žž źź