Kartica sela:
Lubnica Lugńiţa [057]

(m. sg.) Lugńiśan • (m. pl.) Lugńiśań • (f. sg.) Lugńiśană • (f. pl.) Lugńiśańe •
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
ĭ z ś ź

LUBNICA (1.452 st.), rudarsko i stočarsko-ratarsko (48;6% agrarnog st.) seosko naselje razbijenog tipa, na (200-250 m) dolinskim stranama Lubničke reke, leve pritoke Timoka, između Kraljevice (285 m), Gornjeg brda (330 m) i Kulmea (355 m), 6 km JZ od Zaječara. Površina atara iznosi 2.918 ha. U ataru postoje mnogobrojne "pojate" - privremena stočarska naselja, koje se koriste tokom leta, a neke su i stalno naseljene. Objedinjuje 10 fizionomskih delova - devet "mala" (Valja, Balepa, Široko polje, Kravarnik, Fažet, Obrštur, Sona, Mrtvina i Lice) i Rudničko naselje (Rudarska stambena kolonija). Pominje se u XV v. God. 1924. broji 392 doma i 1.822 žitelja. St. je srpsko (slavi Sv. Paraskevu, Sv. Alimpija, Sv. Nikolu i dr.; seoske slave Trojice, Spasovdan, Petkovdan i Sv. Ilija), starosedelačko i doseljeno iz Rumunije, a nakon otvaranja rudnika, u drugoj polovini XIX v., i iz okoline Pirota, Knjaževca, Bora, Niša, Velikog Gradišta, Boljevcai dr. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,6 (1961) do 1,4 (1991). Električno osvetljenje dobija 1910. (po drugom izvoru 1911), posle izgradnje HE "Gamzigrad". Seoski vodovod nije u funkciji, pa se meštani snabdevaju vodom preko vodovoda koji koristi rudnik i iz kopanih bunara, a priključak na vodovodnu mrežu Zaječara planiran je do kraja 2000. god. Ima osmorazrednu OŠ "Đura Jakšić", dom kulture, MK, zdravstvenu ambulantu i dr. Ležišta uglja u ataru konstatovana su tokom druge polovine XIX v., a eksploatacija počinje 1889. i sa kraćim prekidima traje do danas. U Rudniku lignita "Lubnica" (300 radnika, od toga oko 100 meštana), ugalj se eksploatiše na dubini 80-120 m, a god. proizvodnja u novije vreme iznosi 50 hilj. t (najveća proizvodnja 1964. - 192.9201). Tržišni proizvodi su mleko i sir.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Lubnica
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
142 858 1142 21 1114 97.55 1848 77 1765 95.51 808 473 254 31.44 11

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
razbijeno 200 2918 stočarsko-ratarsko-rudarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Crna Reka

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 302

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź