Vlaĭku Rumînu vorbĭaşće rumîńaşće!  
PROJEKAT "Vorbar" U 2015. GODINI PODRŽAVA MINISTARSTVO KULTURE REPUBLIKE SRBIJE, u oblasti zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa (vidi)
Izvod iz konkursne dokumentacije
 

 

1. Pozadina projekta:

Vlaški jezik je srpski naziv za rumunske dijalekte kojim, kao svojim materinjim jezikom, govore Vlasi istočne Srbije, a koji su se od rumunskog jezičkog stabla odvojili pre više vekova. Kao jezik, on se razvijao prema potrebi seoske kulture, i sa promenama u njoj, naročito u periodu industrijalizacije, počeo je da trpi snažan uticaj srpskog jezika, da bi u poslednjim decenijama našega vremena pod tim uticajem počeo i da se gasi. Danas ga govore samo lјudi stariji od 50-60 godine, i to sve ređe jer ga je tinejdžerska generacija sasvim napustila.  

2. Cilј projekta 

Osnovni cilј projekta je sistematsko sakuplјanje, stručna obrada i web-prezentacija rečnika tradicionalne vlaške kulture, sa očuvanim primerima usmenog stvaralaštva, koji je danas u izvornom obliku poznat samo generaciji starijoj od 50-60 godina, i koji će njenim fizičkim nestankom i sam nestati, jer je prenos tradicije s kolena na koleno preko jezika, zauvek prekinut. Korišćenjem interneta i mobilne telefonije istovremeno se vrši i akvizicija građe i njena višejezična prezentacije dostupna svima: od običnih lјudi, sa interesom za pojedine reči, običaje ili verovanja Vlaha, preko studenata različitih studijskih grupa, do domaćih i stranih naučnika raznolikog interesovanja: romanista, dijalektologa, etnologa, etimologa, socio-lingvista i drugih. Ipak, najznačajnija cilјna grupa jesu mladi Vlasi kojima je „Vorbar“ jedinstvena prilika da se upoznaju sa svojim izgublјenim nasleđem. Projekat tako premošćuje jaz između generacija i vidno utiče na očuvanje etno-kulturnog identiteta vlaške nacionalne manjine, ali i na ostale narode da ovu nedovolјno poznatu manjinu bolјe shvate i prihvate. 

3. Dosadašnji rezultati projekta

1. Projekat je u on-line formi započet pre četiri godine sa odlaskom autora u penziju, na adresi http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/index.php, ali je sistematski rad na zapisivanju vlaških reči i njihovoj etno-lingvističkoj analizi autor počeo još 1981. godine, i naročito ga intenzivirao tokom službovanja na radnom mestu kustosa etnologa (jedno vreme i direktora) Muzeja u Majdanpeku, kada je kao rukovodilac eksteritorijalnih etnoloških projekata bio u prilici da obuhvati ceo prostor istočne Srbije koji naselјavaju Vlasi, i kada se suočio sa činjenicom da vlaški tinejdžeri više ne govore vlaški!

2. Pošto se ispostavilo da bi angažovanje profesionalnih programera na ovakvome poduhvatu bilo preskupo, autor se opredelio za samoobrazovanje u oblasti programiranja, koje mu nije bilo strano s obzirom da pripada pionirskoj generaciji koja je počela da se interesuje za internet od same njegove pojave u Srbiji. Sa uspehom su savladani, pored web designa i html-a, i php, MySQL i JavaScrip jezici, tako da je autor mogao sam da razvije i koncept rečnika u formalnom etno-lingvističkom smislu, i originalnu internet aplikaciju, koju istovremeno koriste saradnici sa terena za on-line unos građe, stručni tim za njenu obradu „iza scene“, i zainteresovani vlasnici interneta za nesmetan pregled i slobodno korišćenje prezentovanog materijala.

3. Kuriozitet „Vorbara“ kao internet aplikacije jeste u tome što u svakome trenutku radoznali posetioci mogli videti neki od mnogih rezultata tekućeg rada: na primer, koliko je reči obrađeno, i to po slovima, mestima, saradnicima, ili po nekoj čisto lingvističkoj osobini: vrsti reči, etimologiji, tematskoj pripadnosti i sl. Tako su se, ilustracije radi, na dan 25. II 2015. godine, mogli izlistati sledeći podaci:

svega obrađenih osnovnih reči: 3162

svega vlaških fraza, koje se zapisuju kao primer upotrebe reči u lokalnom govoru: 6352

svega reči u vlaškim frazama, zapisanim u raznim gramatičkim oblicima: 52926

broj obuhvaćenih vlaških sela: 64

broj terenskih saradnika: 18

broj informatora: 93

broj reči propraćenih likovnom ilustracijom pojma: 452

broj tehničkih skraćenica (po kojima se ceni razvijenost svakoga rečnika) 132

broj unikatnih posetilaca (koji se broje samo kada prvi put uđu na Vorbarov deo sajta) : 18726

broj pogleda na reči: 364329

broj zemalјa odakle su registrovani posetioci: 57

Pošto se svaka reč u stručnom pogledu obrađuje vrlo temelјno, korišćenjem najrelevantnije stručne literature, ovim čisto statističkim podacima moguće je dodati još neke rezultate naučnog karaktera. Od analiziranih 1193 vlaških reči, 46.94% su latinskog porekla, a samo 15% srpskog, što pokazuje da su Vlasi do generacije šezdesetogodišnjaka i starijih, uspešno očuvali latinsku osnovu i romansku leksiku svoga jezika, iako je srbizacija i asimilacija tokom tri poslednja veka bila kompleksna i intenzivna. S druge strane, čak 82.89% od ukupnog broja obrađenih reči - po svim strogim naučnim kriterijumima savremene lingvistike - pripada leksičkom fondu rumunskog jezika. Ova dva fakta (pored mnogih drugih) pokazuju da je „teza“ o maternjem jeziku Vlaha istočne Srbije kao „slovenskom jeziku sa pokvarenim latinskim rečima“, koju zastupaju krugovi oko Vlaškog nacionalnog saveta, s cilјem da ona postane osnova za uvođenje vlaškog jezika u osnovne škole, potpuna laička besmislica! To je još jedan od izuzetno važnih naučnih rezultata „Vorbara“, koji u mnogome utiče da se političke kontroverze (koje čak poprimaju oblik nečuvenih stupiderija!) oko Vlaha istočne Srbije razreše na naučno objektivan, i politički nepristrasan način.  Iako svaku reč prati forma za primedbe, koju može popuniti i poslati svaki posetilac, za četiri godine rada, od više stotina hilјada posetilaca iz pedesetak zemalјa, nije stigla niti jedna jedina primedba na tačnost fonetskog zapisa, definiciju, etimologiju ili prevod neke reči! S druge strane, preko te forme stižu značajni prilozi kojima se obrađene reči proširuju novim lokalnim značenjima, ili govornim varijantama iz novih, još neispitanih mesta. 

Jedno od najvećih priznanja za sveukupnu valјanost poduhvata stiglo je iz pera naučnika, vrhunskog poznavaoca ove materije, saradnice Balkanološkog instituta SANU, dr Annemarie Sorescu-Marinković, koja je u vodećem rumunskom filološkom časopisu „Philologica Jassyensia”, objavila na 13 strana, i to na engleskom jeziku, temelјnu studiju „Vorbara“ kao svojevrsnog fenomena i autorskog podviga (rad: Vorbarĭ Rumîńesk: The Vlach on line Dictionary, „Philologica Jassyensia”, An VIII, Nr. 1 (15), 2012, p. 47-60.) Kuriozitet je što je ovaj izuzetno pohvalan tekst napisan posle samo godinu dana rada na projektu!

4. Opis projekta 

„Vorbar“ je veoma složena internet aplikacija, koja – ako je predstavimo kao knjigu – ima 4 „glave“ sa 80 „poglavlјa“. Osnovni jezik je PHP a baze su kreirane u MySQL. Interfejz je na tri jezika: srpskom, rumunskom i jednom vlaškom dijalektu, koji je najbolje očuvan od srbizacije, i sa koga potiče najveći deo građe. Izdvojena su 173 vlaška sela istočne Srbije, u kojima starije generacije još uvek govore vlaški, i ona su grupisana prema tradicionalnim predeonim celinama, a u okviru njih označene su karakteristične vlaške grupe. S obzirom na to da je vlaški jezik skup dijalekata rumunskog jezika, njihova transkripcija zasnovana je na međunarodnom AFI principu, prilagođenom mogućnostima UTF-8 kodnog sistema koji je dominantan na internetu. Građa se prikuplјa i razvrstava, u osnovi, prema načelima etno-lingvističke geografije. Osnovni izvor je autorova fono-videoteka, formirana tokom višedecenijskog terenskog rada, ali je težište na stvaranju mreže saradnika preko kojih se nalaze novi informatori u svim selima. Reči i njihovo objašnjenje prikuplјaju se tematskom anketom. Pretraživač omogućava složene pretrage, a izlaz je na ekran, ili štampač.

5. Značaj projekta

Osnovni je značaj „Vorbara“ što se njime u poslednjem trenutku spasava kulturno blago jedne specifične etničke zajednice, sačuvano u njenome jeziku koji pred našim očima lagano umire, jer njime govore samo starija generacija. Vlaški tinejdžeri ne kriju da ga se na javnim mestima stide, a mlade Vlajne svojim bebama tepaju na srpskom, i njihov maternji jezik više nije vlaški. Sama zajednica je nedovolјno izučena, a njen jezik je sasvim nepoznat. Naučna zajednica zastupa jedinstveno mišlјenje da je reč o jednoj izuzetnoj tradicionalnoj kulturi, ali je za njeno dublјe izučavanje nepoznavanje jezika bila najveća prepreka. Zato se „Vorbar“ svom snagom posebno usmerava na prikuplјanje leksičkog materijala iz predindustrijskog vremena, i svaka reč u njemu ima opšti civilizacijski značaj, jer je njome spašeno jedno zrnce nematerijalne kulture koje pripada svima. Originalna zamisao da se sve to radi otvoreno, preko interneta, omogućava istovremeno da ti biseri budu svima dostupni.

6 Metodologija

Izdvojena su 173 vlaška sela istočne Srbije, u kojima starije generacije još uvek govore vlaški, i ona su grupisana prema tradicionalnim predeonim celinama, a u okviru njih označene su karakteristične vlaške grupe, prema kriterijumima koje sami Vlasi imaju u vidu kada sami sebe vide kao različite. S obzirom na to da je vlaški jezik skup dijalekata, njihova transkripcija zasnovana je na međunarodnom AFI principu, prilagođenom mogućnostima UTF-8 kodnog sistema, koji je danas dominantan na internetu.  

Građa se prikuplјa

a) direktnim terenskim radom, i

b) on-line internet metodom (fiksni i mobilni telefon, Skyp, e-mail) koji podrazumeva prijem građe od  saradnika, i direktne intervjuje sa informatorima koje oni obezbeđuju. 

Reči i njihovo objašnjenje prikuplјaju se tematskom anketom, ali je saradnicima dopušteno da reči šalјu i po slobodnom izboru.

7. Održivost projekta

„Vorbar“ je zamišlјen kao višegodišnji projekat, čije trajanje nije uslovlјeno vremenskim, nego „alfabetskim“ faktorom! Vlaški jezik čine dva dijalekta i jedan poddijalekat rumunskog jezika, fonetska analiza pokazala je da svi oni imaju 35 različitih fonema, i projekat će se smatrati okončanim onda kada svi ti glasovi budu u dovolјnoj meri obrađeni na celoj teritoriji. Za dovršetak bilo bi dovolјno tri do četiri godine intenzivnog rada, posle čega bi a) ostala u trajnoj funkciji internet prezentacija, čije je održavanje oko 100€ godišnje, i ona bi, softverski, bila predata Centru za nematerijalnu baštinu Etnografskog muzeja u Beogradu, b) a prema mogućnosti, štampala bi se i „papirna“ verzija uz koju bi išla i njena PDF varijanta.  

8 Misija i vizija:

Sa fizičkom odlaskom generacije Vlaha selјaka, koja sada ima preko 50-60 godina, izgubiće se gotovo svaki trag jednoga jezika koji se na području Srbije govorio u jednome periodu njene istorije;

vizija je projekta da se – korišćenjem sredstava masovne komunikacije koji su veoma popularni kod mlađe generacije – ta generacija motiviše da vlaški jezik, i kulturu koju on u sebi sadrži, prihvati kao deo svoga nasleđa i etno-kulturnog identiteta;

misija projekta jeste da se u formi razvijenog elektronskog rečnika stvori funckionalan i živ dokument o staroj vlaškoj kulturi, koji bi spomen na nju trajno sačuvao za buduća pokolјenja.

 9 Opravdanost projekta:

Činjenica da pred našim očima umire jedan regionalni jezik i sa njim zanavek nestaje nepoznato i neproučeno nematerijalno kulturno nasleđe koje on u sebi sadrži, opravdava u potpunosti rad na njegovom istraživanju i zaštiti, koji preduzima grupa entuzijasta, u potpunosti osposoblјena da taj zadatak ostvari na stručan i kvalitetan način. Posebno valјa naglasiti dobrobit koju će Projekat doneti nauci, a koji smo ilustrovali dvema kartama u prilogu: na obema su prikazane naučne sinteze od izuzetnog značaja za poznavanje etnogeneze Vlaha istočne Srbije, a koje su izvedene na materijalu sakuplјenom u proteklom periodu rada. Ovakve sinteze moći će nauka da izvede i onda kada vlaškoga jezika više ne bude bilo.  

Autor i rukovodilac projekta: Paun Es Durlić, dipl. etnolog

Nosilac prjekta u 2015. godini: UG "Praurija", Majdanpek

U Majdanpeku, 3. mart 2015. godne

 

PRILOG 1.

http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/mapa-grai-e-iza-labijala-almaj.php

PRILOG 2.

http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/mapa-endonimija-sr.php


aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź